Отаџбина

ПИСМА „ОТАЏБИНИ"

621

пензије његовој удовици, а за његову децу наредио је да се в&епитају о дршавном трошку. Сви слојеви друштва, сви кругови учествовали су у свечаностима при његовом сарањивању, Чланови царске породице, министри, највећи чиновници, преставницп војске и аристокрације, ђаци и т. д све је то похитало у скромни стан Достојевскога да се поклоне његовом мртвом телу. Новине причају, да га је сто хиљада душа отпратило од куће до у лавру Александра Невског, где је сарањен близу Ломоносова и Карамзина. На пратњи беху депутације из многих вароши. Московски кмет Трећаков похитао је да сам лично представља Москву на тој пратњи. У лгаогим варошима и у многим школама које имају своје капеле, држан је парастос за покојника. Уметник Крамекој, који је у Европи чувен као портретиста, израдио је слику Достојевскога која је изложена била на збору што је држан у спомен Пушкина 29-ог Јануара (44-а годишњица смрти Пушкинове). Ови, који беху на збору, устадоше и учинише пошту успомени Достојевскога. Цело вече посвећено је томе спомену. Иовине су донеле многе беседе које су изговорене на гробу Достојевском. Особито се међу њима одликују беседе: ректора петрбуршке академије, проте Јанишева, беседа младога проФесора историје ФилосоФије на петроградском универзитету В. 0. Ооловјева, који је већ добро познат у науци (он је син историка Ооловјева), даље беседа драматурга Паљаме, који је био другар покојников у политичкој ствари рад које је Достојевски био послан на робију. најзад беседа ђака Павловског и т. д. Већ је отворена и уписанија за споменик Доетојевскоме, који се има подићи на његЈвом гробу, и већ је скупљена велика сума на ту цељ.

А. Т. Пиоемски (рођен 1820 у костромској губернији , а умро 21 Јан. о. г. у Москви), припадао је као писац оној школи, коју је Гогољ основао. Он је се учио на московском универзитету где је свршио историјско филолошки Факултет, и почео је своју белетристичну радњу још 1846 г. с већим романом „Божрцина.' Тај роман, у оно доба строге цензуре, није се могао штампати, али га је публика читала у многим преписима. Олава Писемскова, као писца, почиње од 1849 год. када се појавио са својом приповетком „Тврлкг " у „Московићанину," журналу који је онда издаваоМ.П. Погодин. Од тога доба појављује се Писемски као самосталан писац чисто реалне школе.