Отаџбина

Р И Б А Р

59

Смилуј се небо! И у томе прену У понор хтеде — ал' га Демон стиже; И чврстом руком притиште га јаче, Па с' њиме журно крај идола стаде ' Помамљен Рибар трзати се заче, Кад дивљи поглед на идола паде ! Демон. — Погледај добро ! Познајеш-ли ко је ? Рибар. — Проклети враже ! Демон. — Дај мп срећу моју, Ил' мрски живот у пакао хити ! Ти дрхћеш... стрепиш, а невесту своју Мирно си мог'о у заборав скрити !... Погледај добро ! Ово лепо лице Трепери сада к'о кандило ноћи, Послано руком једнога убице — А плавом небу ја не могу доћи ! Рибар. — Са мном ћеш моћи! И безумној снази Титанска снага у помоћ се крете : Он бесно рикну — и к' понору гази, Демона носећ', к'о слабачко дете... К'о бесни оркан, што се небом гони, Задрхта... крочи... и у понор оде ! И — све је мирно ; само хуком звони Студени талас падајуће воде...

И бура бесни, са леденом руком Кидаше пелен с' идолове главе : На четири стране сипајући хуком Сведоке тужне најстрашније јаве.. У новембру 1880

ОЈИСтЛАВ.