Отаџбина

632

КЊИЖЕВНОСТ

мало улаае дубље у саму суштину живота школинога. (Ја највише имам на уму основну школу.) Лекари мисле, да им није посао да улазе у школу, и да овде чине што са своје стране у овом погледу. Они веле, да је довољно да оду онда , кад их општина или власт аозове да „прегледају" коју школу, а нарочито онда, кад се појави кака редња. Изгледа, као да је све добро, све лепо, све на своме месту , све како ваља , па сад можемо да ћутимо, и да живимо. Јер, дете, пружите прст на који год самосталан рад, који вели ово и оно не ваља, де/ге овако ваља ! Покажите те силне расправе и предлоге за\ бољитак! Избројте ми, колико лекара прегледа наше школе, и доносе студију каку о томе, и написа књигу, да посаветује и предложи ! — Учитељи мисле : лекари ће и „надлежни" ће (то и то); то је њин посао. Лекари, па можда и надлежни каткад мисле: учитељи ће и професори; то је њин иосао. Оваки се боји да не прекорачи своју струку, па да не ускочи у туђу; да се не замери; да не навуче на себе повику и критику , итд. Овакоме је боље да ћути и да гледа »свој посао". Па онда куд ћеш ти, сирота школо, ти сиротицо основна школо, и ви весели сирочићи мали, кад ви нисте никака „струка«, но скуп свих струка од свачега, парче бриге и посла свакога и свих ? Немојте ми никога с овим да нападамо. Немојте ни једну личност да дирне мо и да коримо за ово. Него само констатујмо факт, да је тако , па онда гледајмо и проучавајмо прнлике , и тражимо узроке овој појави. Можда ће се и овде наћи, даје узрок са свим у другом нечем и кривица са свим на другом месту. Зарад свега тога , на првом месту нам је особито мило , што овде видимо лекара, где је „прекорачио границе" своје струке , па ушао у школу и расправио једно тако важно и деликатно пигање школско, а још нам је милије кад видимо с каком је генетичношћу и темељитошћу израђено. У нас је врло мало лекара-педагога, а још мање педагога лекара, па сумњамо да би икоји наш садањн педагог, могао у овој изради заступати обе оне стране : и педагошку и хигијенску, онако, као што су овде заступљене где је радио лекар. Даље. Кад код нас најбољи писац једва изиђе на крај са штампарским трош кови ма онда, кад напише каке „Зимње Вечери", које интересују подједнако и Србина у Србији и Србина ван Србије , и „господина" и „просјака", и учптеља и ђака : онда вас питам, шта би учинио какав сирома учитељ или какав доктор г. Кужељ онда, кад расправи и изради једно тако специјално и тако сувопарно питање као што је ово питање о клупама школским ?!