Отаџбина

636

КЊИЖЕВНОСТ

Тако исто на другом месту (ст. '28—29) вели : „Племе Дукађинско изјавило беше аећ покорност Турцима. Исто тако, и Константин Кастриота, зет Ђорђев (Топије), обраћа се султану Бајазиту, да преда њему, као најближем сроднику, Драч и покрајину." Одј куд је Константин најближи сродник Вајазиту, нека читалац сам извиди, ако му треба: писац мисли да је доста да он рече, па да му се и верује и да је читаоцу јасно од куда је то. И ово изгледа као да је извађено из каквог другог писца. Али то само изгледа а сигурно се но може рећи. јер писац није нигде под примедбом ставио кад се којим писцем послужио, а тиме је учињено, да се не зна, шта је његово, шта ли туђе. Заклонив се у „приступу" именима Хопоа, Паганела, Хана и др. а нигде даље не помињући радоге њихове, којимасе кад служио, наш писац учинио им је велику неправду, јер ће читалац, који их по овом делу ценио буде, добити са свим погрешно мњење о њима, а ова „студија" не може се ни цриближити радовима именованих писапа. Сам материјал, који је употребљен, рђаво је распоређен. Тако се (на стр. 30 и 38) говори о једној истој ствари на два места , и на оба нејасно и замршено. Други пут (ст. 49—51) у сред ређања имена главара, које је Скендербег сазвао на збор почиње причати неки догађај, па свршив га, настави ређан.е имена. Често се око споредннх ствари дуже забавља, а главне брзо прелази. Битку на Варни описује у две и по стране, а борбу Скендербега са српским деспотом Таурђем Бранковићем, који је пречио д.ч Скендербег не оде у помоћ Владиславу пољском, у пет врста ! Стуиање Мухамеда II на престо и смер н»егов да освоји Цариград, описао је у две. а путовање Скендербегово по Италији и Дубровнику у пола стране! — За победу Скендербегову над еамим султаном Мухамедом II кад се је подигао на њ са 12000 пешака и 8000 коњаника он вели : „говорити о њој потанко далеко би нас одвело", (стр. 81) и свршује у неколико врста. А кад је и по други пут насрнуо Мухамед на Арбанију и опет био одбијен, писац речма пропраћа ту борбу: „али и овог пута није био боље среће. У Арбанији свет , беше се поплашио од силе Мухамедове, и млоги потражише тада заклона са својим породицама у Неапољу и Сицилији. Видећи, да му је са свим не могуће Арбанију освојити, док је жив Скендербег, по што изгуби скоро половину своје силе , остави , после шест месеци ову земљу, порушен, и врати се натраг у престоницу". Зар је довољно толико рећи о славним победама храбрих Арбанаса испред којих и силни освојилац Цариграда са својом големом силом узмиче ? ! Из неколико наведених цитата могао се видити замршени и