Отаџбина

БЕЗДУШНИЦИ

61

од коњушнице. Све оу ове зграде. рекао би, у једно доба и једноЈи руком подигпуте и цреном покривене. На сред авлије још сгоји велика и стара кућа шиндралија са високим кровом , ниском стрехом и малим прозорчићима — стоји као она кошница, из које су се изројили сви остали ројеви овог богатог кованлука.... Дуге године, — киша снег, ветар, п друге непогоде дубоко су урезали свој траг у ову стару осаћанску грађевину. По крову је свуд избила маховина. те се из далека зелени као травом обрасла ледина. На самој стреси високо штрче неколико чуваркућа , те причају да је и у овој кући с вољом чувано име дома и брижљиво иеговаиа љубав задруге која никад није дала да се ватра на огњишту угаси н глас међу браћом и далеким пријатељима умали Јес — ал' то је само некад било. Напредак и берићет овој су кући давно и давно окренули леђа : Мал' је преноловл^ен — па и оно што га има , окржљавио је. Зграде су оиале, забрани отворени , ограде разнешене , тараба на авлији посрнула , Филарете изоткиване, капија се нагла, кушаци попустили, на капиџику отпала горња шарка , нрозори полупани и подлепљени жутом и чађавом пенџерлијом.... У авлији нигде ништа видити — сем' што се под стрехом старе куће шћућурнло неколико кокошију, а на вратима чучи стари зел,ов мршав, да му се свако ребро могло пребројати.... вид'ло се, да је и њему дошла зла година и да му је давно украћена вечерња амама.... Све, ама баш све изгледаше сетно и невесело.... Оно живо и весело марвинче , што се негда играло по зеленим ливадама, — лежи данас мртво на отвореној авлији !... Око њега се купе златице мухе, а грабљиве орлушине напале, те кидају мртво месо са мртвих костију. — Овако пролази свака кућа, у којој се домаћин ода уживању, банчењу, трчкарању за властима, кметовима и