Отаџбина

62

ВЕЗДУШНИЦИ

сукметицама ; који не води бригу: да ли су ограде претресене , струге затворене; да ли је марва намирена; да ли је на време ноорано, посејано, окопано, пожњевено, покошено , покупљено , зденуто , овршено и у сувоту свучено !... Тако пролазе све куће, у којима се дају масне части, дочекују беспослени гости, бадавације и друга врста чанколиза — и кад се дете роди, и кад се крсти, и кад ко умре и кад се сахрани, и о трећини и о четрдесници, и о полугодишњици и о годишњици ; тако пролазе све куће , у којима се по неколико дана о крсном имену слави, а о преслави преславља — у којима се више празнује но ради, више троши но привређује !... Тако пропадају не само поједине куће но и читава села, срезови, окрузи, — сва земља !.... (( Ко без рачуна живи, он без рачуна и умире !..." Ово је утврђен закон како за појединца , тако и за читав народ. Изнимака никад било није. — — — * Смиља, Пурина домаћица, беше зовнула Јелу Гачићеву да јој тога дана помогне вечеру зготовити ; а Јела је бага и била вична у готовлењу, њу би обично звали да готови, кад би ко кога женио пл' давао коме подушје. У старој Пуриној кућп наложена је велика ватра. Она се разгорела и лонци су у велико кл^учали. Вило их је пет. У једном се кувао посан пасул. — без запршке, у другом са зејтипом , у трећем пребранац, у четвртом посна сарма и у петом проколе с белим луком. С' друге стране ватре крчкаше пуна пунцита тенџера пилава с моруном. Од некуд беше Иура пабавио и <( тазе и рибе: два-три шаранчета, три-четнри кесежице , два смуђа и једно сомче од три литре. Ову је рибу Јела Гачићева лепо очистила, испорила, исекла на комађе, одвојила главе и репове за киселу чорбу , а остало уваљала у пројино