Отаџбина

ВЕЗДУШНИЦИ

63

брашно, па почела да пржи на зејтину. И док је она ово радила, неирестано су две мачке око ње преле и увијале репом око њене сукње. Ко је тога дана пред вече прошао поред Пурине куће, морао је осетити мирис од запрженог пребранца и пржене рибе на зејтину. По неки су одманули главом и прошаптали : <( Међер зна бог шта ради !... Ето за што нас мори две године глад !... Часни је пост — па још чиста недеља.... а ови прже рибу на зејтину и крвљају !..." Али то није било за Пурину кућу никакво чудо. Колико се иута десило, да се у његовој кући уз божићни а по кад што и уз чаони пост пекли прасци и готовила мрсна јела, кад су каква господа с газда Симом Ћатом долазила Пури на ручак ил' вечеру ?!.. «Није грех у јелу, већ у злуделу!" рекао би газда Симо Ката, кад би се о посту повела реч. У осталом он је више волео рибу но месо. Нарочито је радо јео пржену рибу на зејтину. Он не би ручак рачунао ни у што, на ком не би појео бар једну суву кесегу ; а кад би чуо. да је који алас уловио у Дрини ма и најмању младицу, он би с' места послао чича Ранка бирова ил' ма кога другог — да се риба у село њему донесе. И док би риба дошла, он би се постарао где да се зготови. Обично би одлазио газда Вулу Врби, код кога је, поред остале згоде, увек било и добра старог вина.... Газда Симо Ћата био је доброг бата : Увек би се нашло ко ће за њ' ревену платити.... Сад нам је већ јасно, за што се у Пуриној кући спремао пилав с моруном, готовила кисела рибља чорба и пржила риба на зејтину. Па како је сав комшилук знао да се у Пуриној кући спрема голема вечера, то се и од деце није могло сакрити. Беше их се око десетак искупило и навешкало на капији Пуриној. Међу њима беху и два синчића Радована чича Пејиног , оног истог злосретника , чију је