Отаџбина

74

ВЕЗДУШНИЦИ

су миловали и дошли, а ти си се сад скуњио и сневеселио.... — Право вели Машан, додаће Јова Ћушак, твоји стари нису тако госте дочекивали.... Шта си се смрз'о.... Оди овамо да запевамо : (( Шта то везеш Маро?!.." — Хе, људи, није то тако, рећи ће газда Симо Ћата и стаде куцкати прстима по бурмутици, — оставите ви њега.... Клд човека каква несрећа снађе, не може се лако од ње открљепити. Он мора да брине. Ето човек ни крив ни дужан и, што но веле, нити био ни очима видио — па опет може да страда !... . То рече и два пут шмркну у нос бурмута, а очи му сташе играти као у миша кад мачка угледа. — Бр. .. а ја опет велим : нек' наш газда Пура савије теби руке око врата, па нека се ништа ие боји! А и право је, да се човек спасе од напасти.... — Вала и ми тако велимо, повикаше сви у глас.... Ако газда Ћато не помогне — нико други. Он најбоље зна где треба коју прозборити..,. Зар је Пура крив, што Радован не уме да пази на своју чељад и своју децу?.. Шта ће његова деца иа Пуриној канији?.. . Што не мирују од пашчади?.... Пашче је пашче — хоће да налаје и наједе, оно није иксан да зна. Добро би било говорити и господину попи. Он добро живи с Радованом, па нека гледа да та ствар легне, Радован је сиромах човек.... Заувар му је ишта но ништа, а дете је мртво те мртво, рећн ће Среја Шуваковић пашеног домаћинов. — Каквом господину попи, повика газда Симо Ћата, — зар он зна, како те ствари иду.... Ако се ико у то умеша, ја ћу — да дигнем руке , па нек' иде куд је пошло. — Бр. .. не, не, о том попу не треба ништа говорити. Он може ствар још горе да поквари. Газда Симо