Отаџбина

84

Н А ГРАНИЦИ

Према урнебеској висини на којој Черњајев у почетку септембра стајаше у Русији, неће никога зачудити ово што ћу сада причати. Када уђох и поклоних се, ђенерал ми пружи руку а ордонанс -ОФициру рече : — Јавите Начелнику штаба да је главни доктор код мене, и да не могу више никога примати ! Ордонанс оде, а ђенерал ми показа један Фотељ до себе, па ми рече да седнем. — Пре свега, г. докторе, молим вас да ме извините што сам вас дигао из постеље. — 0 молим. Свагда сам готов да послужим Вате високопревасходство. — Али видите, ствар је тако важна да не трпи никаквог одлагања. — Вама ће бити познато да је несрећна дипломација јевропска после битке од 20- ог протлог месеца, дочепала нашу ствар у своје шапе, и да ради на томе да нас помирп с Турском, или ако за сада у томе не могне успети, да нам натури на главу јарам под видом примирја, које би она после лако настављала док не изради да начини мир под каквим му драго условима ? — Да, читао сам нешто о томе ! — А знате ли какве услове мира полаже Турска? — Ако се не варам ја сам читао у бечким новпнама овакве : да Србија плати ратне трошкове, или ако не може, да јој се данак увећа за интерес на ту суму, да поруши сва нова утврђења, да прими опет у своје градове турске гарнизоне, и да њен владалац иде у Цариград, да га на ново потврде за кнеза од Србије ? — Ни мање ни више. И верујте да су у томе новине добро извештене, јер ево ја имам једну депешу од Ристића, која то потврђује. Мислите ли ви да има Србнна, који би пристао на такве услове мира ? — Ја не верујем, бар не међу онима, којп имају решавајућега гласа у том питању !