Отаџбина

ИЗ ПОЗОРИШТА

139*

Руски се Вјесник вазда одликовао особитим симпатијама према развитку словенских литература и ставио у свој лист преводе из словенских језика. Тако у пређашњим годинама ту су штампани преводи чешке списатељке Каролпне Свјетле, а прошле године превод приче М. Ђ. Милићевића Јурмуса и Фатима. Београд 10 Фебруара 1881 г. јЧтЛАТОН ј^УИАКОБСКИ ироФесор.

2 3 П030ПШТ1 Вукашин, историјска драма у 5 чинова — наоисао Драг>тин Ј. Илијћ.

У нашој младој книжевности оригинална драма из нашег народног живота остала је све до данас сироче . Неколики слаби покушаји на том пољу литерарном остали су усамљени, не повукав ниједан радне струје за собом ; а то је само већ довољно да им интензивност обележи. Наша млада литература не даде нам ни једног правог драмског песника. Од Стерије, који је само почео да крчи пута драмским песницпма у будућности, па све до данас радили су на драми нашој или естетичнн теоретичари и слабији песници, мислећи да је све што чнни драму: уређена сценерија и техника са бомбастичним декламаторским тоном ; или песиици чисто лирски, у чијим је и драмама вазда преовлађавала бујна лирпка, а заплет и радња драмска остајала у запећку. У последњим нашим данима, као да драма наша добија силнијег полета. Изгледа нам, е је дошло време, да се закржљала клица драме српске отргне из корова, и развије у родно гранато дрво ; да ће и позорница наша већ једном постати представник нашег народног живота у прошлости и садашњости, и да се неће већ више као сироче хранити отпатцима, које јој добацимо са туђих трпеза., Млади наши песници опробав дар свој у лирским песмама , ево се јавише да и на нољу драмске појезије засаде који неувели цветак,