Отаџбина

152

КЊИЖЕВНОСТ

Говорећи о медведу, каже, како он „у зимњем спавању млого омршави, јер се храни својом машћу", па онда додаје одмах питање: „Како ?" Овоје остављено наставнику, да сам протумачи својим ученицима ; по нашем мишљењу, боље би било, да је он то учинио, а оне моралне поуке после нричања о игрању мечкином, „да би мечкар боље урадио, кад би узео рало или плуг, па орао и радио земљу, него што мучи ову јадну животињу и изиграва с њом оно, што је за њу тешко," могао је писац изоставити. Оваквих ствари има на много места у књизи, али ми мислимо да је он тај посао могао рахат оставити самом наставнику , и књига не би тиме ништа и^губила. 0 морским псима вели, како „тешко може човек да поверује, да морски пас рађа живе младе , и да их доји ; но ово је права истина." Овакав начин излагања Факта у једној науци, не може се никако одобрити ; кад се износи оно што је доказано, ту не може бити разговора о веровању или неверовању. О киту вели , да је „велики колико 40 слонова." По пређашњем, да је слон сто пута већи од нашег свинчета, изашло би, да је кит четири хиљаде пута већи од свинчета. Ово никако не стоји, јер се зна да један од ших, Се1е есЈепШа ^а^., који је уједно и највећи сисар , дугачак је до 27 м., а то далеко није она величина, која би по оном рачуну изашла, ма да и сам пиеац одмах за тим вели: „Кит је дугачак 00 — 70 стопа." Кад се говори о величинама, онда је најбоље казати их као што су, а не упоређивати их овако, јер иначе може да испадне апсурд. На једном се месту (стр. 51) вели : „Ви ћете наћи у књигама још два реда: торбаре (животиње које живе само у Аустралији) и нрезубице. Но о њима ћете учити кад већи порастете , а сад је и оволико за вас доста." Кад се до овога места дође, онда ће наставни^ или такође својим ученицима казати , да је за њих доста што знају , да се неки редови животиња тако зову, или ће им морати што о њима говорити, кад се већ помињу. Ако је оно прво , онда је са свим излишно и помињати их, а ако је ово друго, онда је требало и о томе што написати Што је излишно, не треба ни помињати. 0 родама вели, да оне чине људма велике користи у местима, где има много змија, „јер треби хиљадама ових љутих , и шкодљивих гадова. 8 То не стоји. Оне змије што их роде тамане, нити су љути ни шкодљиви „гадови", него плашљиве и корисне животиње, а оне што их је писац мислио, не живе никако у близини рода, него далеко у камењарима