Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

151

на поље као непотребну телу (поган). Крв, коју ове жилице усисају, иде у све веће и веће жиле, док напослетку не дође у срце. 1( Ни помена о осталим органима, који помажу варењу и асимилују храну, што је врло нужно да се потпуно разуме тај појав. Под оним „жилицама" писац мисли млечне судове (Уаза сћуШега), које хилус изливају у грудни канал (БисЂиз Љогасјсиз), из кога опет хилус иде у леву поткључну вену. Дакле оно што оне „жилице" (млечни судови) усисавају, није крв, него хилус, који ће се у нлућима оксидирати и онда тек циркулисати по телу као крв. „Са (!) плућом и дишемо т. ј. удишемо и издишемо ваздух", вели писац. Изгледа по овоме, да илућа служе још нечему другом, а не само ^исању, као што смо ми до сада држали. Оно где се говори о неким невидљивим духовима и т. д., могло је са свим изостати. Таквим метаФизичким стварима место је у катихизису, а никако у зоологији. У систематичном прегледу оисац се ннје држао одређеног правца и плана. Ту се на широко и на дугачко приповеда о морским псима, китовима, слоновима и т. д., а ни једне једине речи нема о мекушцима, а баш њих има у нашој домовини врло лен број. Правило је, да се ученици у основној школи упознају са стварима , што су у њиховој околини и према томе погрешно је говорити им о ономе, што они не могу никад ни видети и што има вредности само за систематику, а изоставити н. пр. пужеве и шкољке, којих свуда има. Да наведемо још неке махне овога дела. На једном месту писац вели , да се „најбоље свиње на свету плоде у нашој отаџбини." Ово тврђење може нам само ласкати, што имамо тако лепу расу , али мучно да ће га примити они , који се разумеју у сточарству. На другом месту, где се каже, како свинче спада у ред животиња, у који слон и носорог, додаје, да оно (т. ј. свинче) „доиста доста и личи на слона." Овинче , носорог, тапир и слон имају истина неких заједничких карактера, због којих се мећу У ред многокопитара (МиИип^иЈа), али опет за то баш ни најмање не личи свинче на слона. Да би ученици могли себи представити како је слон огромна животиња, писац велк , да замислимо „наше свииче сто пута веће, па ће то бити слон." Ово не стоји, јер се зна, да н. пр. афринкански слон достиже висину 3—4 м., а цејлонски је још мањи. О слону додаје још ово: „Олон да иде полако, а коњ да трчи, па га неможе стићи " Ако је писац мислио , да у овом случају слон ие би могао коњ.а стићи , то није било тешко погодити; али ако је мислио обратно, онда би хтели да знамо, какво мора изгледати тек трчање слоново ?