Отаџбина

150

КЊИЖЕћВОСТ

онда је требало целу књигу поделити на питања и одговоре, као што је то махом у свима књижицама за основне школе. Оваква питања заузела су много простора и у онако малој књизи. Писац се у овом делу јако огрешио о систематику. Видећи, да је врло тешко применити ону систематику, која је примљена у свима делима те врсте за средње школе, он је пронашао нессакву нову поделу. У зоологији он дели животиње на: 1) дворуке ; 2) четворуке; 3) једнокопитаре; 4) двокопитаре или преживаре; 5) млогокопитаре; 6) зверове; 7) глодаре ; 8) рукокрилце ; 9) перајаре ; 10) китове ; и т. д. Тице је поделио у две главне групе: аплетарце и чучаеце, а тако их до данас ни један зоодог није делио. Биље дели на: 1) дрвеће; 2) биљке које служе за храну човеку ; 3) траве ; 4) цвеће ; 5) лековите биљке ; 6) отровне биљке и коров ; 7) трговачке биљке. Минерале дели на : 1) земље и камење ; 2) соли ; 3) паљенике ; 4) ковове (метали); 5) течности , 6) гасова. Подела зоолошка и минералошка могле би за невољу и поднети, пошто је то за ученике из основне школе, али класе у ботаници испод сваке су критике. Нема сумње да је врло тешко удесити систематични преглед за малу децу, па с тога ми мислимо, да није ни требало делити животиње у нарочите групе, него само ређати их по оном реду, који се иалази у свакој зоологији, а наставник би већ нашао начин како својим ученицима да објасни то њихово ређање. По нашем мишљењу, ово би било најцелисходније, кад се већ не ће да усвоји обична подела животиња, биља и минерала. Зоологија има два дела: науку о човеку (1-19 стр.) и систематични преглед животиња (19—95 стр.). Први део израђен је брижљиво, али ипак није без погрешака. Зеница у оку није само Једна тачкица," како писац вели, а тако исто није само „око дугице беоњ&ча или белизн а него она чини цео булбус. Трубица (Еустахијева) није „иза спољашњег ува", него на са свим другом месту, а не стоји ни то, да се »они живци, што пролазе кроз руку, и који је покрећу зову живци кретања" (стр. 13). Писац је без сумње хтео да покаже, како се нерви деле на моторне и сензитивне. Не стоји ни то, да се срце налази на „ левој страни грудне шупљине испод ребара", него оно лежи у средини између оба плућна крила и то са широм базом својом пружа се према десној, а ужим крајем према левој половини торакса. Варење је врло нејасно описано. Пошто храна оде у желудац, писац вели : „Отомак свари прогутану храну, и из њега дође храна у црева, која се находе у доњој половини трупа (трбуху), где је ситне цевчице (жилицеј од части усисају ; а од части избацује се