Отаџбина

154

КЊИЖЕВНОСТ

прасе и т. д.), а у четврту, цвеће : јоргован, лала, ђорђина, зумбул, перунка, ружа, леиа ката, зеленкада, и т. д. У иету класу, лековито биље, спадају : маслачак, кичица, нана, иелин, дивизма, матичњак, титрица, слезовача, кииа-дрво, и т. д,, а у шесту, коров и отровне биљке : кукута, бурјан, кукољ, чичак, чкаљ, буника ; татула и т. д. и на послетку у седму класу, трговачке биљке, спадају : конопља, броћ, шафран, маслина, репица, кафа, чај, сунцокрет, духан и т. д. Држимо, да о овоме не вреди даље ни говорити ; лако е увидети, какву је збрку писац учинио, поређавши биљке у класе по њиховој непосредној користи за човека. Најбоље би било, да је писац, кад већ хоће да биље дели у класе , изабрао неколико знатнијих Фамилија и иобројао важније представнике, дакле онако, као што је то већ учинио у зоологији. Минералогију (стр. 112—133) почиње с глином, а завршује с ваздухом. Опширно се описују ови минерали: глина , кремен , кухинска со, камени угаљ, гвожђе, вода и ваздух, који су у једно и представници класа. Класа има, као што смо већ једном поменули, шест: 1. земље и камење; 2. соли; 3. паљеници; 4. ковови (метали); 5. течности; и 6. гасови. Један оригиналан 1ар8из са1агш поткрао се писцу при ређању „копова" (минералогија) који долазе у пету класу; ту се помињу још као течности : вино , ракија, зејтин, олчј и т. д. У овом делу помињу се и „кристалчићи,® капљичаво-течна тела, испаравање тела, кисеоник, водоник, азот, органска и неорганска тела и т. д. Ми мислимо, да ово не би требало ни помињати, јер се ученицима у основној школи не дају те ствари тако лако ни објаснити и свакојако ће им остати нејасне.

Пошто смо овако сваки део за се пропратили, нека нам се дозволи, да учинимо још неке опште примедбе на цело дело, Писац се у главноме држао терминологије, коју је у јестаственицу увео проФ. др Ј. Панчић, али није био у томе консенквентан до краја. Он н. пр. зове дужицу (Ма) дугицом, место рамењача (оз ћигпеп) он вели мишица, место жбица (КасИиз) полужица, место чашица (Ра1:е11а) срцаста кост, очна дупља — очња шупљина, пловуше (КаШогев) — пливачице, штакаре (ОгаПае) — штркаре, и т. д. Ово наводимо за то, што би било већ крајње време, да се један пут за свагда престане с ковањем нових и прекрајањем познатих назива онде где није нужде. Зоолошка и ботаничка терминологија Панчићева са свим је добра и прецизна , и њу би требало само допуња"