Отаџбина

књ11жевн0ст

155

вати новим називима, из народа, а не оно, што јо он већ један пут увео у науку, без икаква разлога прекрајати. У овој књизи има и много поука, којима овде није место. Ту сс прича: како ваља пуштати пијавице, како се праве ћерамиџинице и пеку цигле, како се нрави стакло и т. д. Правило је, да се у јестаственици помиљу користи и штете, што их човек има од биља, животиња и минералија, али се не може никако одобрити, да се у једну научну књигу уносе и практичне поуке из разних заната. Такве ствари могле би ући може бити у какву „Читанку" или „Општа знања", али никако у јестаственицу. Врло је важно за сваку књигу, а за ону која је намењена школској кастави у толико још више , какав је језик у њој. Леп и правилан језик у књизи толико исто вреди, колико и њена садржина. У овој јестаственици видимо у том погледу крајну нехат. Да изнесемо само неколико примера. „Примети ћемо", в част тела к , „горња част", „медецина" (м. медицина), в ома а (м. одмах), „мас" (м. маст), „благородније", „питателна", „напротив редко" , „хрђав", „хрђавост", „нема ни пливни пера као риба", „под упливом благи сунчани луча", „вата® (м. хвата), „другче", в изкопа\ „и.Јкувавамо" и т. д. Нарочито пада у очи неправилна употреба предлога са. Тако налазимо: „са плућом и дишемо" (м. плућима , јер их има два, као што се каже: очи, бубрези); „оно (т. ј. свинче) гледа увек у земљу са малим очима"; „слон ради са њушком све, што ми радимо са рукама !< ; »оглашују (славуји) свој долазак са дугим песмама"; „чеирка земљу вешто са ногама"; „можо са једним ударом"; „немогу да се направе са ножем, већ само са најтврђим каменом"; „обуче са богатим биљни^м оделом"; „до сушнице изкопа се једна плитка јама, измеша у њој глина, песак и вода, са лопатом и ногама." По овој последњој реченици изгледа, да треба у једној плиткој јами измешати глину, песак , воду, лоиату и ноге, па из те смесе после правити цигле! А то је апсурд ! У књизи нема ни једне слике, и то јој је врло велика махна. Данас се не пишу књиге природословне садржине за школску наставу без слика , јер оне поред препарата и експеримената , врло много олакшавају разумеван.е ствари, о којима се у њима говори.

Да завршимо разгледање ове јестаственице. Према свему овоме, што смо до сада казали, кн.ига ни у колико не одговара оној цељи, којој је намењена. Кад писац није могао сам да изради једну добру „јеетаственицу за основну наставу", онда би боље било, да је изабрао и превео једно признато дело из