Отаџбина

ПОСЛЕ БОШБАРДАБА БЕОГРЛДА 113 ЗАПИСАКА ЈЈ ОВ. ^ИСТИТА V Задатак ових записака. — Србија и Румунија, у потмулој борби с Портом, утичу једна на другу и корачају донекле упоред. — Планови суседних држава да се Румунвја поседне војском. — У исто време Порта наређује, да се у Босни дигнв 50.000 башибозука, да поседну гранипу Србије. — Задатак ове мере ; објашњења с Портом. — Кнез Куза обара устав, који је Европа октроисала Румунијк, оа одлази у Цариград султану на подворење, но тиме узима пут, који га одваја од дружбе са Србијом. — Усамљен положај кнеза Михаила. — Порта и Енглеска покушаваЈу да га доведу у Цариград. — Разговор са Булвером. — Извештај кнезу Михаилу о расиоложењу дипломатије према њему и Србији. — Кнез одбија позив да иде у Цариград, али излази Порти на сусрет изјавом добре воље, да уђе с њом у боље одношаје, навестивши и цену, по коју је вољан то да учини.

Сам назив, који ове врсте носе, показује довољно, да њихов писац жели , да остане у скровитим границама субјективних успомена из онога круга, у коме се он кретао. Далеко од претензије да имају вредност историје, белешке овога рода могу да послуже исторпјописцу и као градиво за историју, и као пут, којим он може и боље и поузданије да уђе у интимаи развитак и ближе схватање њеног процеса, но што се тај задатак може да постигне помоћу мртвих докумената или сувопарних кроника. И сама наука признаје да има вредности ова врста књпжевности, која је позната под именом мемоара. Она може нарочито да буде од корисне услуге млађем нараштају, који пред собом гледа свротАџвина VII, 2 6. 11