Отаџбина

170

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

ипак о њима говоримо, то је с тога, што нас изазпвате,и што смо ради да сведемо на право значење намере, које нам се подмећу. Ми вас дакле молимо, да не на,жете, да се ми жалимо, што јв Осман-иаша сву Босну под оружје ставио. Гарашанин опровргне и гласове о скупљању војске и о њеном веџбању, које се у то доба године (Марта) никад и не врши, а и кад се предузима, да то бива у општинама, а само један пут преко недеље. Па и данас, кад се у Босни види тако необично кретање ми нисмо ни своје иограничне страже умножили, јер смо уверени. да се уговори, који нас вежу за отоманско царство, не могу погазпти по простим претпаставкама од стране интересованих агената. Али-беј изјави, да је и сама народна еојска у сиору, на да агенти нису могли ништа ни замрсити. То није, одговори Гарашанин. једини предмет који би био у спору ; има их и других, који чекају на своје решење. Сви иојави, на које се Порта жали, виђани су и ирошле године, као и данас, иа се онда није осећала. ои&сност рата, као што се осепа данас, или се бар хоће да осећа. Корак, који је агенат Портин код владе ^српске учинио, био је, очевидно, намењен, да покрије повлачење Портино из трошкова, који су јој бесплодне демонстрације наносиле. Мудром резервом завеса је са маневара њених дигнута тако, да ми је после тога (22. Марта) и сам Али-Паша правдао понашање Осман-пашино, кога је он бранио као чиновника, који је добар, но који се налази у тешком положају. Мере су се, говораше ми, морале предузимати за успокојење становништва против гласова. који су се по Босни пронели, а биле су и другим обзирима изазване, нарочито с иогледом на мутне изгледе у Ерропи. Ја представим, да се без сваког основа доводи Србија у свезу са европском револуцијом, за коју у нас нема земљишта ; да нема смисла претпостављати, да би Гарибалди узео заходни пут преко