Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

169

ставе, паша изјашњења нису никада ио заолузи уважена. Да се од ових многобројних достава једна једина остварила. рат би између Србије и Порте био до сада не отпочет, но већ и свршен. Тако се говорило о савезу Србије са Румунијом, са Грчком, са Маџарима, са Гарибалдом итд. ; говорило се, да јв кнез Српски усинуо кнеза Црногорског, да је војска српска већ почела да се скупља итд. Сви ови гласови, који се не могу порицати, усредсређују се у Цариграду, и достављачи, у место да се казне, још са већом ревногаћупродужујусвој занат. Кнез Српски никада не може проћи кроз своју земљу, а да агенти у његовом путовању не виде какву опасну намеру. Један од тих агената, који овде станује, у место да се бави својом мисијом, тражи да. се препоручи Порти, шиљући јој Фаличне раиорте, па се још усуђује и да прети Србији. И ми све то мирно сносимо. Сигурни у својим лојалним намерама. ми се ограничавамо на то, да презиремо ове лажне извештаје. Али-беј запита, да ли Гарашанин не нишани на Мехмед-Али-беја : војеног комесара ? Гарашанин одговори, да он никога не именује, па продужи објашњавати Алибеју, да раздавање оружја није ствар нова , која би могла тек сад обратити на себе пажњу царских агената. Предузевши да набави оружја за народну војску, влада кнежева морала је мислити и на потребу једнообразности његове. Како је која количина израђена у арсеналима, тако је и раздавање почето још 1862 г. па је продужено све до ове зиме. Ствар тако проста и природна. која је довршивала једну меру отпочету још пре две године, је ли требала да баци под оружје целу Босну, па још и саму в. Порту да узнемири ? Међутим, ми нисмо позвани да оцењујемо мере, које се врше у Босни ; оне се више никога не тичу но Осман-паше и в. Порте. Ако вам