Отаџбина

168

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

— О комисији за турска добра не смем вас ни питати. Ал' би то била лепа спекулација покуповати те турске куће, па их после препродавати. — Изредна, одговорим ја. Покуповати их, па онда дићи топове с града : цена би им се одмах удвојила. Кад сви плану грохотом у смех, Булвер се остави даље шале. Енглески дипломат није сматрао демострације Портине као озбиљне, али није ни од Србије предвиђао за Порту никакве опасности, јер је, као што се види, мирна расположења у Србији приписивао Руоији. Турски државиици, видећи да Србија не излази из своје резерве, а осећајући потребу да оправдају своје ванредне мере противу ње, одлуче, да то учине, по своме обичају, путем рекриминација. И 9. Марта јави се Портин цивилни комесар Гарашанину са књигом српских грехова у руци. Он му изјави, како се по Боснп проносе гласови, да се погранични становници српски на брзу руку оружају и скупљају ради веџбања у оружју. Ови појави узбуњују Турке по Босни, а в. Порти задају велику бригу. Али-беј пита, да ли су ови гласови основани. Гарашанин му одговори, како се чуди, што се Порта сад тек присетила, да тражи обавештења, пошто ]е Османпаша целу Босну под оружје ставио. Дасу ова обавештења тражена пре толиког покрета, не би се, за цел , нашло за потребно ни један човек да се покрене, а још мање да се и сама в. Порта у бригу баца. Политика неиоверења, коју Порта систематички тера спрам Србије, изазива често догађаје тако чудновате, какви се сад виде у Босни. Влада кнежева има жалосно искуство да ништа није довољно за њено оправдање, ако се само допадне каквом паши Босанском, или каквом агенту Београдском, да ствари изопачава и да их тако Порти доставл>а. И ма како да су нетачне ове до-