Отаџбина

178

ПОСЛЕ ВОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

могу распростирати и на везе > које скопчавају кнежевине са отоманским царством, ни на уговоре закључене између в. Порте и других држава, који остају такође обавезни за кнежевине. Јасно је, да су се овом округлом одредбом Румунији одрешиле руке ; да у својим установама предузима све измене, које нађе да су јој потребне, на да обори и сам тај акат, који је конФеренција (16 Јуна) додала конвенцији Париској. И заиста, од тога времена и ночиње ера самосталног уређивања у Румунији, која се тада вештином и енергијом кн. Кузе после не пуних шест година опростила устава, који јој Европа беше октроисала, докле је , на против , Србија имала несрећу, да остане под владавином турскога устава пуних тридесет година ! Но то је у осталом лежало и у разлици времена и прилика. Кнез Куза остави задовољан турску нрестоницу, али п свога српског савезника у Београду остави у најтежем положају. Кад смо ми у врстама, које претходе, с хвалом пропраћали његове смеле одлуке, оцењивали смо их са гледпшта румунских интереса, за које је, наравно, кнез и дужан бпо да се стара, али његов Цариградски пут далеко беше од тога, да се слаже и са интересима српским ; његова лака превртљивост изостајаше далеко иза дужности лојалног државника, који се и на свога савезника осврће. Како се сазнало, да кн. Куза долази уЦариград, ја сам дошао у веома незгодан положај, да сваки час одговарам на пи гање : (( а ваш кнез ? и Противници, правећи паралелу између једног и другог кнеза, узимали су према нама пресуднији тон, а пријатељи су губили мах да за нас стају на браник. Чињаше се, да би и они сами радо видели кнеза Михаила у Цариграду, навештавајући ми, да би његов долазак произвео изредан еФекат, али од какве би политичке користи тај пут за нас могао бити, на то нису моглн одговорити. Но за нас није могло бити