Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

177

У кнежевом понашању беше свачега, па и многога што не би доликовало озбиљном владаоцу, али образ на етрану, кнезу се не може одрећи, да се умео наћи иа Цариградском земљишту, где су се испрекрштале сплетке и са запада и са истока. Међутим Енглеска, потребујући често потпору Француске владе у другим озбиљнијим питањима, попусти Француској, те Булвер добије налог да ради сагласно са франпуским послаником, а обојица изјаве Порти, да ће пристати на све, што она неиосредно са кнезом сврши. Одвело би нас далеко кад бисмо овде улазили у излагање свију основа, на које су се обе стране сагласиле, пошто се, према задатку ових записака, на румунске послове осврћемо само толико, колико су они имали утицаја на Србију. Ограничићемо се само да навестимо, да се кнез с Портом сагласно о новом уставу, морајући по нешто и попустити, пошто су и противници његови овоје првобитне захтеве ублажили. Владавина наравно остала је опет уставна са представништвом народним, но уз скупштину установљен је и сенат. У тој тачки није било разлике, али су главне спољне тачке биле : својства лица, која би улазила у сенат, цензус, образовање изборних зборова, где су противници кнежеви тражили да свуда претегне елеменат бојарски, — но без успеха. И 16/2^ Јуна (1864.) састану се представници гарантних сила у конФеренцију заЈедно са отоманским министром спољнихпослова, тезванично, асазадовољством.узму назна ње погодбу,коју је Порта углавила са румунским владаоцем. Најдрагоценија тековина, коју је кнез собом понео било је ираво, да се од сада земљ а његов а може сама собом конституисати, противно одредбама париске конвен • ције од 1858. У акту, који је Цариградска конФеренција примила, стајало је, да ће од сада Сједињене кнежевине моћи саме да преиначавају или и да мењају законе, којп се односе на унутрашњу управу , али да то право н<ј