Отаџбина

176

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

Но Куза је био дух пун неисцрпљивих извора, карактер, који није ни каквчх путова презирао. У тешкоћи свога положаја, он се лати средстава, која беху мање достојна, али не и мање успешна : он се реши да иокуша све ушавши смело у сплет врзиног кола на БосФору. У цивилном оделу, праћен само једним човеком , он оде госпођи Аристарховици, кнегињи Самоској у походе. Ова госпођа вредила је колико једна сила, нешто по томе, што је имала личног утицаја на Булвера а нешто и по томе, што јој је муж био лични лекар султанов. Кнез обећа Аристарховици, да ће датн пензију мужу њеном. што је негда био капућехаја Влашки, а отвори јој и боље изгледе за елучај свога успеха. На овоме путу потпомогне кнеза Француски посланик, који, видећи, да је сувише пробудио завист у неких својих другова, приближи се Булверу, учинивши му неке уступке. Ове две околности у свези промене расположења у Булвера. Он, који је јуче говорио, да неће да чује за „црвену риту", но да бојарски елеменат мора имати претежног удела у управи земље, стаде сутра дан изражавати своје тихе сумње, да ли се може са бојарским елементом опстаги. Кнез, који беше на прагу свога повратка, остане и даље ; весеља, која беху најпре као изнуђена, добнју усрднији облик. Потпомогнут Мутијем, кнез задобије за себе многе меродавне личности. Свакоме се обраћаше лепим и ласкавим речма. Од Булвера, као дојена дипломатског тела, искаше савета ; ГЈрокешу , као „маршалу" клањагне се „пуковник" Куза. Турским министрима претвараше се, као да се хоће с њима неиосредно да споразуме, остављајући дипломатију на страну, а султану ласкаше лично, хвалећи му војску, којој ће његова војска бити авангарда; обећаваше му, да ће један баталијон своје војске обући у низамско одело и да ће нослати у цареву гарду двајестину младих Румуна, којеће сам издржавати.