Отаџбина

ПОСЛВ БОМБАРДАЊа БЕОГРАДА

175

-<же. Но усред гозбе и весеља кнез је у своме задатку имао да савлађује и у Цариграду големе препреке, јер ни ту не беше земљиште тако равно, као што се могаше очекивати по спољним свечаностима. Две велике западне силе имале су начелно различну политику на истоку: Енглеска туркоФилску, консервативну, аФранцуска не свагдадо крајњих консеквенција доследну, али у основу либералну и народносну .Од више година вођаше се у Цариграду између њихових представника борба, којасесвршаваше каообично, трансакцијама, али свагдаса иретежним успехом на Француској страни. Са тога беше поодавно у срцу Булверовом поникла клица зависти према Мутију. И овај пут он је завидљиво гледао, како његов Француски друг доводи у Цариград румунског владаоца, да му изради свечану потврду онога <( безакоња", које је он на дому извршио, подсмевајући се целој Евроии. Раздраженост Булверова била је необична у дипломатије. Обилазећи своје другове, он је лупао у астал, вичући, да „Енглеска не може оставити оне земље (Сједињене кнежевине) у рукама Француске", а Руси и Аустријанци ликовали су од радости, што ове две силе виде у толиком трвењу на значајноме земљишту Цариградском. Кнез Куза беше већ почео да сумња о сретном исходу своје мисије. Изгледаше, да је ударио на тегобе, које се не могу савладати. Бар кад сам му ја иодворење учкнио, нашао сам га под оваквим утиском ; није више, као првог дана свога доласка, говорио, да је требало (( да дође заједно са српским кнезом. Напротив. (( Не разумем, рече ми, ове људе. Са обале Дунава чуће они други говор ; ми ћемо се сложити, па ћемо сами себи дати што нам треба." Већ беше наумио, да се враћа а да остави свој нови народом примљени устав, да га -силе саме оцењују ; и прекрајају уверен, да ће у Француском посланику наћи поузданог и способног браниоца.