Отаџбина

171

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

и регулишу њихов односни положај, — кнез прибегава своме сузерену да са њим освешта, макар нешто и предругојачено оно ново стање ствари, које је путем плебисцита створио. Мисли се, да је кн. Кузи Наполеон III, који је био једина али идовољна снага његова, саветовао, да предузме свој пут у Цариград. Била та претпоставка основана или не, стоји свакојако, да је Цар идеју кнежеву одобрио, јер кад је Турски министар примио из Париза глас о доласку кнежеву, Франц. посланик повикао је задовољно : „ето видите, какве савете мој цар даје." Султан заборави одмах све грехе кнежеве, па нареди да се он прими одлично и гостол.убиво ; одреди му најлепшу палату на БосФору у Ђоксу (Аих Еаих -с1оисе8 (ГАае), у којој је пре тога само руски вел. кнез Константин примљен био. А Порта, од своје стране, давала је у своме полузваничном органу, топлог израза својим осећањима задовољства што јој кнез румунски долази. А и како могаше другачије бити ? Како могаху турски државници да се не радују појаву, који подиже спољни углед Отоманској Порти, на који она свагда највећу вредност полаже ! Тек што беше по Европи акреди. тован глас, да су одношаји између сузерена и васала на прагу прекида, да се на Дунаву вију мутни облаци, — кад ево васала, који јуче имађаше да даје изјашњења, где долази да се поклони султану. То беше и сувише ласкаво за малаксалог и цара царева", добро дошло за Финансијске операције Фуад-пашине, спасоносно за одржање турског кредита у Европи. Пре поласка кнез Куза обзнани Порти, да ће јој дати усмена објашњена о уставној промени, коју је произвео, а међу тим да не мисли стављатп у извршење мере, које је био принуђен да поднесе народу на гласање. 26. Маја стигне он у Цариград, нашав сјајан пријам у султана, у његових државника па и дипломатије европ-