Отаџбина

ПО&ЕЕБ<©Ч1Р/Ј9НА јДргрлдА 173 цуска беше прјјЈУ^Ј0 1 св^1@јј0^| г @1Цији Румуније, а и лорд Русел говојЦо0^)уО/1^/»р2У, да, према Париском уговору, не може бити окупације без сагласности свнју сила потиисница, па и у томе случају да може бити само турске окупације ; но кнез Горчаков као да је био другачијег мишљења, јер је турском посланику у Петрограду навештавао могућност окупације. Споља дакле стајаше кнез Куза : у размирици с Портом, V сукобу са савезом трију северних сила, а у земљи имађаше да се бори са разузданим партајама, са бојерским предрасудама, па и са самим претендентима из старих владалачких породица. До каквог је стања дошла била ова запетост, разумећемо, ако се сетимо, да су 36 скупштинара дотле на своје патриотске дужности заборавили, да су противу њега Порти и тужбу иоднели били. Пред Кузом стајаху планине од препрека, нред којима би многи отважан дух, на његовом месту, клонуо, очајао ; но као сури орао. који узлећв поврх највиших планина, он једном смелом одлуком, вијне се преко свију тегоба. Пмајући на руци одлучног и вештог државника , Молдавца Когалничана, он се реши, да сруши наметнуту зграду државннх установа, и 2, Маја (1864.) обори Европом октрои~ани устав, прогласи ослобођење сељака од спахијске везе, па апелује на народ путем плебисцита, и нашав потпуног одзива, пође један корак дал^е — појави се у Цариграду. Одлазак кнежев у Цариград збуни његове унутрашње, а разоружа његове спољашње противнике пре него што су онн и дошли к себи од упрепашћења, у које их је он бацио својим превратом (сонр сГ Е1а1) ; јер ако су његови унутрашњи противници апеловали на султана , он апелује и на народ и на султана ; а ако су га противници споља осуђивали, што је погазио њихов међународни акат, који, као што говораше вел. везир, освештава ирава и дужности, које вежу све интересоване стране ОТАЏБ11НА VII, 2 6. 12