Отаџбина

182

ПОСЛЕ ЕОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

манског елемента, много је лакши, па се ипак кнез Куза повратио одавде своме народу са добитцима. — На против, он је морао да поквари оно, што је начинио. — Жртвовао је Форму да 'спасе ствар. — И ви можете имати све осим градова. — Ако њих немамо, ништа немамо. — Е, њих имати нећете. Ви знате, да сам вам ја свагда искрено говорио, па ево то и сада чиним. При свем том, ја замолим, да могу и даље говорити о градовима, приметпвши посланику, како је он сам желео, да му ја будем искрен, па пошто ми свагда указује част, да ме тако благонаклоно и искрено предусрета, ја бих грешио, ако се не би потпуно изразио. За тим му изјавим, да ми и не мислимо, да би Порта била кадра, да сама потребу такве концесије увиди, али ако би влада Њеног Величанства хтела, да се под њеним ауспицијама отпочне нова иолитика према Србији, зар би јој Порта могла што одрећи ? Кад ми на то Булвер одговори , да би таково што одрекла , изјавим ја , да онда не разумем ни Султана ни Порту. — Под заштитом Француске , наставим ја , све се може : узапћују се добра гарантована међународним актима, обарају се европске конвенције, и ауктор ових дела одлази одавде у тријумфу, — а под протекцијом енглеском зар да не може да се расправи једно питање, које није ни више ни мање, но опасност за мир у Турској ? Ми смо један од источних народа, па се познајемо узајамно. Е , ја узимам слободу да кажем вашој Екселенцији . да су у овоме тренутку сви народи управили очи на Наполеона. Ја не знам, ни да ли греше ови народи. Ми видимо, да Франпуска овде у свему успева, да се њој ништа не отказује, а ваша Екселенција мисли, да би Порта смела што отказати великој Британији, својој искушаној пријатељици.