Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЉА БЕОГРАДА

183

— То не стоји да Француска у свему успева. Онај је била бијена у свима редовима; била је бијена у питању о Сирији, па онда у питањима о Црној-Гори, о Београду, па и сад у ствари кнеза Кузе, коме је она желела да се просто санкцијонише соир сГ ЕШ, што није учињено. Као што није моје било, да се с његовом екселенцијом препирем, примим да све тако може бити, али приметим, да је Факат да се по свету акредитује глас, да се овде од страха Наполеону много чини. Посланик признаде да има нешто, но да је то мишљење претерано ; а кад ја даље додадох, да се у народа у Турској утврђује вера, да је Франг^уска за њих, а Елглеска иротив њих, посланик плану и повика : — Велика погрешка ! Што је год учињено за хришћане, учињево је по мојој ииици]ативи , узевши за пример, како су хришћани примљени у гарду царску, у војену школу и т. д. Но ми , додаде он , радимо као пријатељи ; хоћемо потпуно изравнање елемента хришћанског са елементом мусломанским, али га хоћемо природним током. Ми не знамо шта може изићи из пропасти турске царевине, па за то хоћемо њено одржање и њеио природно преображење. Са тога не можемо јој нн саветовати да напусти град један (Београд), к оји је кључ царству. И да се сруши Београд, Турска би га морала где на другом месту подићи. Србија не може иостати независна, ван у каквој евроаској кризи, која се не предвиђа ; па као што нисте јачи, да можете победити Турску, остаје да живите са њом лепо, а ви то не чините. Овде се држи, да је кнез човек неноверљив и злонамеран према Турској; његова милиција нема смисла, јер њоме не може никога победити. Саслушавши ове речи изговорене љутитим тоном, ја се повратих опет на градове, приметпвши, да не разумем војено значење Београда, но да ми се чини, да градовп