Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

185

— У име велике Британије, одговорим, све би му се смело предложити, а он зна, јамачно, да оцени, шта за њега значи та велика Британпја. Говор, који беше узео мало живл.и тон , овде се стиша. Посланик ми разложи тихо и благо, да не верује, да би његова влада била у томе расположењу ; даде ми разумети, да ни наши нријатељи у Лондону не могу та расположења променнтч, јер у Енглеској спол.на политика зависи од неколико људн ; изразп се даље, да је главна тегоба то, што је Београд евроиско иитање, на се не зна, да ли би се он у сриским рукама могао одржати. — Ексолепција ! прихватим ја, рецимо, да је питање аустријско. Треба само впдети. како је град од стране аустријске слаб , а од стране варошн утврђен. — Јербо су одонуд пријатељи, а од ваше су стране непријатељи. — Онда, кад је град дотериван, није ни било тих обзира, јербо су га дотеривали Аустријанци, кад је био у њнховим рукама, а сумњам јако, и да ли су они прпјатељи турски. Европа не прати довољпо дела Аустрије. Она се на нашем суседству у Босни одомаћила ; толико је тамо обработовала духове, да ће јој у ирвој ирилици иасти у руке овл ировинцијвк сама од себе. Поводом ових речи посланик ми иримети, да није сама Аустрија, која ту има реч рећи ; ривалитети иојавили би се са свију страна, чим би Енглеска изишла на среду са предлогом за порушеЕве. Овде сам био узео да представим, како је прилика, да би Аустрпја остала сама противу нас, и био сам већ рекао, како се Француска преклане била изразила иротив опсгакка Београда [града), а он ми то одговорио, да нам је тиме само шкодила, докле , међутим, не бисмо прекинути у говору, а кад га пос 1е настависмо, не би повода да се повратим на ову важну тачку. Но изјавих,