Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

18»

За сада је прошао наш покушај без неаосредних иоследица, но иитање је било иоложено и ако не Формално. И Порта и дипломатија чуше цену, по коју је Србија готова, да учини жртву, јер тако ми свагда сматрасмо пут кнеза српског у Цариград, т. ј. не као параду, но као символ једног политичког правца, који треба да се запечати знатним користима земаљским. Кнез Куза, дошав у Цариград, створио нам је иовод, да изнесемо, и ако не званично, на среду градско иитање, за које смо дотле само тихо и смотрено спремали земљиште, али нам је румунски кнез, у исто време, променом свога правца, сгворио и тежак полажај, ко ји нас је усамио. Да бисмо све тегобе, у којима се тада налажаше Србија са својим кнезом, потпуније нацртали, додаћемо овде у изводу, једно поверљиво писмо, које сам ја (30-ог Јула 1864 г.) из Цариграда писао лично кнезу Михаилу, пошто сам, по иницијативи самога кнеза, чешће долазио са њим у преписку, докле сам год вршио тамо дужности заступника. (( Да Ваша Светлост, писах ја, у Бечу и Лондону мало наклоности налази, познато је још од онда, од кад је Србија, под Вашом владом, почела тражити извршење својих политичких тековина. С тога неће Вас зачудити, али ће Вам нпак ио гдешто објаенити, кад чујете да је овде аустријски посланик (Прокеш), на нетнајест дана пре него што је откривена завера Мајсторовићева, говорио у поверењу своме ирајскоме колеги: „да се кн. Михаил не може одржати ; да је он наиојен крутим идејама евроаским, да иротив њега консиирује (ирави завере) цела земља." Више или мање дели ово мишљење и г. Булвер, само што он као нарочити узрок слабости положају Ваше Светлости сматра (( 1ев ЉПез Меез пнШаЈгев,"' које у Београду владају. отаџбина VII, 26. 13-