Отаџбина

13*

после вомбардања београда

191

да би било без такга, јер би могло пробудити сумње и иодозрења у Порте. Избор пак између нас и наших суседа није за Французе тежак. Што је оно елеменат романски, што онде може бити земљишта и за католицизам, то могу и бити и не бити иобуде за потпору Француску; но што се оданде може има.ти основа за револуцијона^не и друге неаријцтељске оиетрације аротив Русије, то је права тајна благовољења Наполеоновогза кн. Кузу. Уираво, од пољског устанка и почиње права интимност Француско-румунска. (( Г. Тувнел је свагда полагао више вере на Србе но на Румуне, ваљда за то, што је онда владао други правац у источној политици царевој; јер Русија и Француска корачаху тада на истоку упоред Но стоји и до лица у министаротву Паполеоновом. Док је Тувнел био министар, мени је у посланству често изражавано благовољење за Вашу Светлост и Србију. Но г. Друен де Луис „убеђен" је, да сте ви, Господару. „Рус." Г. Бонијер, прошав кроз Београд са задатком да проучи прилике у Србији за време пољског заплета, много је принео, да се ово мишљење у Паризу утврди Он и сада налази, да је чудновато , што је онда од Ваше Светлости чуо , да Срби сматрају Турке као своје највеће непријатеље, па да с њима никад не могу у једним редовима војевати. 1 (( На кратко, Господару, расположања Француске дипломатије у Цариграду нису за личност Ваше Светлости наклона. Може зар Француска још и бити уз нас уовом или оном питању. али ја не верујем, да и Ваша Светлост може лично на Француску рачунати. Нека би Бог дао, да су осећања у Паризу боља. но ја се бојим, да осећања, која се опажају овде у посланству, не буду само одјек Париских. — 1 Бонпјер, полазећи за I. секретара Француског посланства у Цариград, имао је мисију да прође кроз Београд. и Букурешт, те да сондира, да ли би св Србпја н Румуиија, уз Турску, иридружиле коалицпји, коју је Наполеон III смишл>ао против Русије поводом пољсног Јстанка.