Отаџбина

192

после БОМБАРДАЊа београда

(( Ја још верујем, да се ово расположење може и променити, но у мени је ојачао страх да ћемо ми свагда имати, да се по мало бранимо пред Француском владом докле се год она, према Русији, буде налазила у овоме запетом стању , које, на жалост, не даје изгледа да ће скоро престати. — Дотле пак било би потребно мислити на начин како да се у Француске владе изазову бол.а расположења, јер је она, у овоме тренутку, не само у Цариграду све остале владе са политичке позорнице отерала, но у целој Европи политичким одношајима надмоћно влада." С друге стране, стање источних народа не пружаше ни најмање основе за заједничку одбрану. Бугарска борављаше свој мртви сан, дајући једиае знаке јавнога живота у црквеном покрету, коме вођи тражаху наслона у Турака. Грчка још живљаше у унутрашњој трзавици, која јој беше преостала од потреса, који је оборио крал,а Отона ; а Румунија, једним превртљивим скоком свога влаг),ара,беше сишла с пута дружбе са Србијом. Поврх свега, две суседне силе, имајући вазда за собом Прајску, кретаху се у потпуној реакцији к истоку. заузете црним плановима окупације Сједињених Кнежевина, плановима, који и у њима суседној Србији изазиваху осећања несигурности. Усред ове облачне ситуацнје кн. Михаил беше одбио све посредне и непосредне предлогв, да промени правап и да се поклони султану ; но сви разлози државничке мудрост налагаху ипак заповеднички, да се шго учини, што би запетост положаја ублажило и раздраженост његову стишало. И кнез Михаил одлучи, да изађе на сусрет Порти изјавом добре воље да уђе са њом у бол^е одношаје, али не пропусти пи цену навестити, по коју је готов био то да учини. Отварајући народну скупштину (16. Авг. 1864.), која се нрва састала за догађајима од 1862. г. кнез напомене,