Отаџбина

НА ГРАНИЦИ

205

Креветска позиција беше пала , Каоник већ пламти у черкеском пламеиу, шанчеви, који беху на линији од креветске позиције до села Ђуниса, већ су у турским рукама, ноћ настала, киша лије непрестано и ако врло хладан ветар дува. Цео штаб шћућурио се с главнокомандујућим око једне велике ватре, дрхти од зиме и разговара се о данашњој битци. — Не би наша прва линија ђуниских шанчева пала — рече један од виших руских оФицира — да се наше батерије не повлаче с позиције баш онда, кад су најнужније да картечом дејствују.... — Чија је батерија била на том и на том шанцу? — упита Чернајев чисто промењеним гласом. — Капетана Тоше Поповића, рекоше их неколицина. — Нека иде један ордонанс да ми доведе тога господина, — рече главнокомандујући дубоко замишл.ено и непрекидно гледајући пред-а-се у једну тачку. Један ордонанс одгалопира у помрчину. Сви ћуте. Само ветар урличе и ФиЈуче запљускујући нам кишу у лице, само дрва на ватри пуцкају. У неко доба рећи ће један : — Па строго узеЕши, није тако велика несрећа, што ће нас Турци натерати да променимо Фронт, да од сад стоји отвесно на оној линији, на којој је до сад стајао. Кад ми добро утврдимо оиај брег на коме седимо и онај вис преко пута на левој обали ђуниске реке где се свршава ђуниско село, онда кек прсбају Турци да иду на Делиград преко Ђуниса, иии ако им је вол а нека испод нас деФилују у Крушевац!... — Да, кад би нам Т}рци дали времена да ту промену Фронта извршимо и да нова утврђења начинимо ! Овако, ако они сутра нападну.... — Како сутра? ти још слабо познајеш Турке. Ово је неколико дана било са свим против турског обичаја, они се сад морају одмарати бар неколико дана, па маотацбина VII, 26. 14