Отаџбина

206

Н А Г Р А Н И Ц И

кар ђаво цркао. Је ли оамо наређено што је нужно за потребну количину пијонерског алата? — Још ноћас ће бити овде. Опет све ућута. После неког времена ето ти неколико људи на коњу докасаше у шанац. То беше капетан Т. Поповић. Он приђе к ватри и салутира: — Заповедајте, г, ђенерале! — За што сте ви, г. капетане, данас повукли батерију с позиције, кад је она тамо најнужнија била? — Ја мислим, г. ђенерале да о мојој храбрости не може бити сумње, јер и осим Бабине Главе.... — Није о томе реч, а за вашу храброст оставите другима да је хвале. Кажите, за што сте одступили? — Ја вас молим г. ђенерале, да само погледате шпице у точковима моје батерије, то је све начичкано пушчаним куршумима. Турска пешадија беше се тако приближила, да су топови били у највећој опасности, и ја сам сматрао за дужност, да спасем батерију. — А јесте ли опалили пре тога три пута картечом, ха? — Ја ... г. ђенерале.... за цело.... — Ви сте ми спасли тоиове? Шта ће ми мртви метал, кад сте напустили позицију? То је несрећа за српску војску, што је готово на свима местима батеријских. командира имала врло младе ОФицире. Код нас је сваки батеријски командир човек у годинама, пун искуства. Ја бих волео, да сте ви осули картечом два три пута па макар пропао мртви метал. Колико вам је људи и коња рањеио у батерији? Капетан Поповић није имао готову циФру на то питање, па стаде да срачунава, али га ђенерал прекиде рекавши му набусито — Идите господине, идите! Тоша салутира, па оде.