Отаџбина

II А Г Р л н и ц и 207 Други један оФицир приђе ватри да се осуши и угреје. То беше капетан Флајшер, бивши последњи командант креветске позиције. Он је уживао међу (< штабним" реноме врло храброг оФицира. И он беше данас изгубио позицију, али њега са свим друкчије дочекаше : — Ах, Флајшер, здравствујте' Ви сте се данас добро држали. Хвала вам. Имате ли већ таковски крст? — Имам, високопревасходство' — Какву награду хоћете? хоћете мајорски чин, ха? — Пожалујте, да! — Поздрављам вас за мајора ! — Хвала! И тако је у чувеној руској подсмешљивој песми, која се почињала : (( Било дјело под Ђунисом Дјело срамноје, друзја" могло бити речи о „мајор-поручику Флејшеру."

XXVI. Ђуниска битка Онај што се кладио, да ће се Турци после битке 11-ог Октобра морати одмарати, имао је право. Они нам дадоше таман толико времена да подигнемо сва утврђења, која су нам на промењеном Фронту нужна била, и ја се сећам, да ми је сам хладни философ-војник Дохтуров рекао, да је сад врло тешко, ако не немогуће, узети наше нове позиције.... Разуме се, он је претпостављао: кад би се те нове попиције с натпе стране енергично браниле. Мора бити да је и главнокомандујући делио сад убеђење свога новога шеФа штабај јер он за ручком 16-ог Октобра издаде ону чудновату заповест начелнику арти14 '