Отаџбина

212

Н А Г Р А н и ц и

класе, и моравског батаљона ; заузме стрељачке ровове између Црквине и Сушице, и његовом напрезању има се захвалити, што су се ту држали неко време упорно, и ако наравно несу могли сили одолети. По што је наше десно крило сузбијено, у подне појави се 5 јаких пешачких непријатељских колона и три ескадрона каваљерије, насипом шиљеговачким противу Хрватовићевот левог крила. Наше мртве страже и прихватнице одмах ступе у ланац и проспу ватру. Непријатељ одмах повуче 4 колоне у шуму под шиљеговачки вис, где му је била артиљерија, а једну колону пешака и коњицу пошље напред. Наши видећи надмоћнијег непријатеља, повуку се у добром реду преко каоничког потока и сруше за собом шиљеговачки мост, те тиме спрече коњици даљи марш насипом и долином. Преко потока наши заузму шанчеве и одбију непријатељску пешадију и коњицу. Дотле су се опет кренуле оне четири колоне, употребе потиснуту коњицу за напад на редут, који је био пред селом, и у коме је била рудничка бригада, и у трећем јуришу заузму га. Још један гхут покушаше наши, те пређоше преко потока, али бише враћени опет назад. У 5 сахата наређено је да се трупе концентришу на висовима М Шиљеговца, а сутра зором да заузму положај пред Крушевцом, што је извршено , само су код Гаглова остављене престраже под командом капетана В. Чех, Тесара." Што се тиче борбе на самом светом Нестору, ту ја немам ништа да причам, јер је цео штаб за време док је битка трајала, остао у Делиграду, а од наших официра, који су били у целој битци, и који ми обећаше саопштити своје белешке, не добих још ништа. За то ћу саопштити само оно, што се с турске стране прича о тој битци.