Отаџбина

216

НА ГРАНИЦИ

жише, да се увере, је ли тако. Хаџи Хасан-паша поведе ту коњицу, стиже под најжешћом ватром топовском на Мораву, западно од Алексинца, заповеди да један део његове трупе сјаше и да пуца, издржа по сахата чарку, па уверивши се, да се на друму виде кола али никакве трупе, врати се назад. Међу тим се турско лево крило беше ограничило на приступну, али врло силну артиљеријску борбу. Позицију на Несторовом брегу обасипаху ватром са три стране, о Фронта, с десног крила и с леђа (Азис-паша). Тек у подне разви се пешачка борба. Дивизија Сулејманова и ХаФис -пашина отпочеше напад. Али непријатељска позиција беше врло јака, надмоћно дејство српске пешадије, која беше скривена у шуми, врло стрменито земљиште, а богме и ружно време, сметаху напредовању Турака, и осујетише њихов јуриш. Кажу, да је бригада Махмудова (из дивизије Сулејманове) имала заповест, да иде право на ђуниске мостове, и да је Махмуд то извршио, било би од најзамашнијих последица. У место тога, Махмудова бригада пење се с тешком муком уз непроходну источну падину Несгоровог брда, и не приноси ништа доцније задобивеној победи, а још мање њеном експлоатирању. У У/ 2 сахата обнови се, после кратког одмора, покушај да се завлада позицијом на Св. Нестору. Три бригаде Формирају се за напад и таман да почну крвави посао, кад ал једна изненадна случајност учини, да Турцима од по муке падне шака најјача српска позиција. Азабеј, командант храброг трапезунтског јегерског батал>она, не питајући никога, и не имајући ни од кога заповест, поведе свој батаљон кроз једну дубоку пукотину у терену, коју беше вода излокала, па се прикривен шумом привуче левом крилу јужног шумског редута, баш у оном тренутку кад су његови браниоци највећу пажњу обратили на грдну јуришну колону турску с Фронта