Отаџбина

БРАТО МАТО

253

— А је ли ко од вас видео то дете? упита поп. — До душе ја нисам, рече Рако Тотрк и погледа осталу дружину. — Мени је нешто казивао Нешо Срндаћ, рече кмет Живко, али не знам баш под тврдо. •— Оно, попо, ја сам видео некако дете једном два где шврља по вотњаку, рече Станко Џенабет, али се не могу заклети да је баш оно.... Свакад сам се клонио мало подаље.... Знаш — анатема га било'... — Ја сам чуо од тетке Новке, прихвати Грујо Спржо. Чини ми се, она ће најбоље и знати.... Само не знам да ли ће хтети да каже. — Бојим, она ће знати и где је укопано, рече кмет. — Зар нико други не зна ? упита поп , а једва се уздржава да не прсне у смех. — Зна јамачно још Нешо, Мато и Смиља, одговори Грујо Сиржо. Три недеље, није му било више, а већ је, кажу, умрло,... — А говори се, да је изучило и некаке науке , је ли, Станко?" додаде Рако Тотрк. Ту се поп Миле грохотом насмеја. Сви се гости згледаше и окуњише мало. Док ће поп почети : — Идите ви, људи , лепо својој кућн, па гледајте своја посла. Немојте дангубити ни око шта. Верујте ви мени — нема ни вампира, нити икаке авети ни привиђења. Ослободите вашу чељад да се не плаши у залуд. Немојте ви спомињати ништа о томе ,, па ћете видети како ће то све лепо лећи и смирити се. — А зар, попо, рече кмет Живко полако , нећеш баш ништа да му видиш ? — Шта да видим, кмете! одговори поп чисто љутито. Зар ви хоћете силом да начините од мене врача? Ја вам кажем љуцки оканите се лудорије , ако хоћете; ако ли нећете, оставите барем мене с миром! ОТАЏБННА VII, 26. 17