Отаџбина

282

ДРЖАВНИ ДУГОВИ СРБИЈЕ

I. Постање држа виог дуга Међу већим европским државама, Србија је до 1876. год била једина, која није имала државнога дуга. Ступив у борбу за своју слободу и независност, она је пошла путем којим су прошле све државе, које су осећале позив и снагу да раде на узвишеној идеји ослобођења и независности. И Србија је тада у књизи своје историје први пут отворила рубрику „Дуговаша." Рат, дакле, беше и у нас узрок, да први пут учинимо употребу од нашег државног кредита. У овоме погледу Србија се, као што рекосмо, управљала по правилу, које је поставила историја свију земаља. Од уставне Енглеске до аутократске Русије, од малцх монархија Румуније и 1'рчке на до горостасних репуб.шка, Француске и Америке, све те државе задужиле су се први пут за цељ рата или услед њега. Рат је нужно зло у данашњем склопу држава. Пошто за-њ треба огромних материјалних жртава, то је задужење ради ратовања оправдано самоодржаљем, том најглавнијом тежњом сваке јединке. Наше задужење за рат оправдава се још и оном узвишеном идејом ради које је вођен. Ослобођење патничке браће и независност своје домзвине — ти узвишени идејали у животу народа, позвали су српски народ у частан бој. Шртве поднете за те идејале ишчезавају пред светилом мисли којима су изазвате. Тим жртвама стекао је српски народ право на своју будућност. Он је дао доказа, дч у њему живе осећаји слободе и дубоко уверење о његовој мисији на југоистоку Европе. А шта вреде ови докази, уверавамо се из дана у дан из догађаја који прате наш државни живот у земљи и на страни. Друго стабло нашега задужења пушта такође своју клицу из ратнога земљишта. Семе за ово друго стабло бацано је у више прилика и пре рата, на земљу нашу, али не могаше без рата да проклија. Мислимо на железницу. Десетину година бавила се Србија мишљу да прави железницу. Рат је морао да предходи њеном остварењу. Много пута је до сада о железници нашој нисано, а још више пута говорено. Није наше да се овом приликом бавимо специјално с питањем железничким. За нас је довољио што констатујемо Факт, да је Србија, међународним уговорима обвезана, приступила прављењу железнице, која је други узрок њенога задужења. * Ако се новац утрошен за рат у неку- руку, с материјалистичног гледишта, не може сматрати као продуктивно уложен капитал, Ј Находим за иотребно, да изјавим да ари иретресу овога иредмета ни у колико не рефлектирам на оадржину уговора о грађењу железнице закљученог између наше владе и Бонтуа . Реч је овде о железнпци као о чисто привредно -Фннансијексј установн.