Отаџбина

ДРЖАВНИ ДУГОВИ СРБИЈЕ

283

за железницу утрошен новац мора се продуктивним капиталом назвати. Железницом се умножава државно имање, љоме се множе, наравно кроз дужи низ година, и државни приходи. Железница је нредузеће, који многим нараштајима корисио служи , која државу води у њеној целини напретку. (Ј тога се дуг , учињен за железШШУ> правда у пуној мери са чисто привреднога, а у неколико и Финансијекога гледишта. Оба, дакле, узрока, која су изазвала Орбију да се задужи, такве су природе, да се прзтиву њих не може ништа приметити. Ратни дуг учињен је у земљи и на страни. У земљи је учин>ен у више облика: као добровољни зајам, као принудни или тако назван „расписани зајам,® као „утрошени депозити" и т. д. На страни је учињен у двојакој Форми : у Русији, као зајам и осталим земљама у облику „ратних набавака." Не ће бити без интереса по самуствар ако овде поређамо и поједине псзиције ратнога дуга заједно са њиховим сумама. Ако ни за шта више , служиће те цифре и позиције као најбољи доказ, да је Србија имала необичних тегоба у сабирању потребних срестава за ратовање. За упоређење позиција и сума њихових може нослужити онај „преглед" државнога дуга, који је бив. министар Финансије, г. Маргетић, поднео народној скупштини у Нишу 1880 год. По томе прегледу овако је изгледало стање ратног државнога дуга у 1880 години. А. Главни дуг у земљи 20,910 856 днн У ту суму урачуњено је : 1. Добровољни зајам .... 1,224.946 дин.

2. Расписани зајам . 3. Утрошени депозити 4. Набавке за ратне потребе 5. Реквизиције .... 6. Куповина на почек.

8,241.850 2,469.045 653.061 7,746.591 575.331

В. Дуг на етрани 7,318.988 дии. У овај се рачунају 1. Зајам у Русији 6,816.000 дин. 2. Ратне набавке 502.988 „ Према томе пзлази, да је целокупна сума ратнога дуга изнела 28,229.844 динара. Но као што знамо, из разних узрока, од којих највећи ваља тражити у немоћи наше Финанснјске управе, неплаћањем интереса ка горњу суму дуга, овај се умножио до 1. Августа 1880 год. на