Отаџбина

НА ГРАНИЦИ

23

батерија капетана Васића, доле од њега у лево батерија Милована Митровића, а на крајњем левом крилу и мало позади батерија Угричићева. Пред овим двема последњим батеријама такође у велико развијене трупе мајора Михаилова. Испред ове, овако развијене наше војске беху Турци, затворени у једном редуту., који је подигнут као предстражни Фор на тако згодној и доминирајућој тачки, да је положајем својим затварао оба пута, којнма су наше колоне наступале ; обићи се пак са ни једне стране није могао. Због тога најпре г. Катић а потом , кад и ми стигосмо, и сам г. Лаза нађе, да треба концентрисати у почетку сву артиљерију противу овог утврђења, па га доцније после свега наиасти и пешадијом. А да би еФекат био већи и решење ближе, г. Јовановић заповеди, те изађе напред у бојницу и поручик Грујић са својом 12 & батеријом и узе положај лево и напред од батерије Васићеве. Сва остала резерва, дакле сва четири батаљона приђоше ближе у шуму, пред којом беху обе десно крилне батерије, и заузеше десно од друма „резервни строј" батаљон позади батаљона. Штаб пак корнусни на ивици (лизијери) шуме, само с леве стране пута. Сад је се све очекивало од артиљерије ; од тога је зависио успех. Око 12 часова бејаше така ломљава у ваздуху да мислиш, е ће се небо ировалити. Турци стојећи чврсто у деФанзиви обараху плотунима из утврђења само кад би им се низ почео приближавати. Иначе као да у утврђењу никог нема. У једно доба, биће ваљда око 12% часова, ја бацих поглед на околину Заичара. Видех и злосрећни велики Извор, видех и Краљевицу. На овоме до скора моћноме штиту изгубљеног Заичара, а сада пространоме турскоме зборишту , приметно се опажаху кретања многобројних маса војске Османове. Ту ]е била главна моћ турска, но