Отаџбина

24

II А ГРАНИЦИ

моћ не онако ништава како ју је раније замишљао потпуковник г. Хорстиг, већ сила , која је бројала у најмању руку 30 батаљона ! У почетку рекао би човек, да се војска ова збунила па тумара час на једну час на другу страну ; мало за тим опет као да се издвајају поједина одељења, у све правце, и рекао би да се једно знатно одељење упућује у највећем трку правцем од куда ми долазимо. Но то све не беше ипак тако опасно. Рачунао сам, да су Турци у сваком случају у горем положају од нас; нападнути су, велим, од четири стране ! Осим тога рачунао сам док им те колоне допру до нас, ми ћемо дотле већ рашчистити са њиховим предстражним Фортовима, па ће мо их за тим тући у маршу, дакле, док још нису сасвим ни развијени. Премишљајући овако, окренем се ипак к нашим трупама. Подне већ одавно превалило. Бој у иајвећем степену; трубе евирајући јуриш рекао би не престају. Али при свем овом. наша се пешадија слабо мицаше напред, шта више, средина као да је ночела да угиба унутра. Артиљерија међутим не престаје : топ за тоном, грува, једном речи, лом !.... Али шта је асне, кад пешадија стоји. Њу не могаше да крене напред ни енергија Катићева. ни срчаност њених оФицира, па ни одсудне наредбе г. Јовановићеве. Она стоји па стоји , готово се с места не миче, само се ио која пушка чује из њенога низа. Као што у много нрилика спорост шкоди, тако је било и овде. Докле је, дакле, пешадија ишчекивала да јој све врши артиљерија, дотле с Краљевице Турци стигоше са 2 батаљ. пешадије и 2 пољ. топа својима у помоћ. Топови узеше положај на противној страни одмах до друма и одатле осуше брзу ватру на нашу артиљерију. У истом магновењу, један цео турски батаљон у трку , и шахматном строју сјури се низа косу између друма и шанца на сусрет нашој пешадији.