Отаџбина

НА ГРАНИЦИ

37

Вративши се из каоничке пшоле у штаб, затечем Хрватовића код Черња]ева, где с одушевљењем говори о јунаштву Чачана, а с очајањем о распрштавању других његових трупа. На лицу обадвојице могло се прочитати, како их је данашњи дан декуражирао, обојица беху као убмјени, и опет за то закључигпе, да се сутра напада на Турке. Черњајев обећа Хрватовићу послати још поћас помоћи — да ли је послао и колико, не знам.. . Знам само за нотпуковника гроФа Кановницина, да је са два батаљона отишао из оног хаотичног логора путем шиљеговачким „да тражи Хрватовића". Тек што оде Хрватовић, донеше једну деиешу с пољског телеграФа ; ко;и је био у оближној соби. Депеша беше од главнокомандујућег ибарске војске, ђенерала Новоселова, који при свем том што беше супарник Черњајевљев, кога су сви непријатељи Михаила Глигорича „пусирали", и који с тога није био у најбољим одношајима с Черњајевом, — сада, налазећи се у великој опасности са својом војском, моли Черњајева за помоћ.... Мислите да га приклиње заједницом Србије и српске земље, коју они имађаху да бране, те да Турци не продру с те стране у Србију ? О, не, ево главне Фразе у тој депеши, коју сам добро запамтио: „Помогите как руски рускому". После кратке унутрашње борбе рече Черњајев Монтеверду, који непрестано питаше шта да одговори, и који међу тим беше изабрао врло трагичну театарску (( позу" нека му одговори, да и на нас баш сад удара грдна турска сила, и ако се сад одржимо, да ће му се послати помоћ, али да је то за сада апсолутно немогуће. Доведоше два или три заробљена низама, који беху обучени у врло нову униФорму. У тесном ходнику механском. да се задаве људи гурајући се тамо овамо, само да виде како изгледају ти низами, које је гдекоји међу њима врло ретко виђао из близа за време овога рата.