Отаџбина

40

НА ГРАНИЦИ

<{ Наш центар пође 8-ог у јутру наиред , алн његов напад не беше довољно снажан, да би могао напредовати, јер је на себе привукао знатнију масу противника, и тиме је само олакшао напад нашег левог крила на шиљеговачки вис. После овога напада центрум је остао више Гревца, на лево од реке. Десно и кра/јње десно крило учествовавши у борби центрума , повукоше се над Рибаре, пошто овај није успео." Од појединости које видех тога дана у шанпу на вису Св. Нестора, само ћу поменути, да нам је мајор Петерсон у његовој главној квартири , која беше у томе шанцу правио 1ез ћопеигз са врло много забатргавања, и да сам видео једну непријатну сцену. У једном шанцу више нашега беше рудничка бригада под командом капетана Радомира Путника. С тешком муком беше комора његове бригаде извукла по ономе блату до колена са својим коњићима уза стрмените висове ђуниске и Св. Нестора хлеб за рудничку бригаду. У нашем шанцу и околини беше један или Два батаљона руских добровољаца. Они су, док беху улогорени на брду више рујишке реке, онако б.шзу Делиграда, добијали хране уредно, а.ш при свем том што је рускосрпска бригада организована постојала већ месец дана, још не беше успела да образује своју а проФијантску чнст," не беше ззвела редовну коморџијску службу, те тако чим се одмакоше од Делиграда, почеше осећати последице те алватности. Тога дана још им не беше дошао хлеб. Наш дика и помоћник шеФа штаба ((Потиуковник" Монтенверде, кад виде рудничку комору, он заповеди одмах да се тај хлеб изда руским добровољиима. Капетан Р. Путник одговори, да је он тај хлеб извукао за своје људе. Монтеверде скочи као да га је гуја ујела. Као бесан појури на Путника и стаде га грдити не бирајући |речи за ту нечувену инсубординацију. — Ама за бога, г. иотпуковниче , моји људи несу