Отаџбина

Н А ГРАНИЦИ

39

четвртастом шатору. Черњајева дочека на уласку у шанац некакав наш бригадни или батаљони свештеник, обучен у одежду и с иконом у рукама. Главнокомандујући целива икону, и гологлав оде за попом у шатор-црквицу. Ми се згледасмо, стрпасмо извађене дурбине опет у футроле, па одосмо и ми за ђенералом. Ту сам одстајао најоригиналнију службу божију, коју сам пгда у животу видео. Поп пева, између осталога, многољетствије <( краљу нашему Милану® и некакву убојну молитеу , који дотле не бејах никад чуо , уз то грувају српски и турски топови, уз то ужасаи ветар дува као да се помамио и прети да нам однесе и цркву и олтар и попа и нас све, а преко све^а тога ми дркћемо од влаге и од зиме. Ту се сетих, да је руски свештеник отац Гаврило јуче за ручком у Делнграду уговарао са патријаром нашега краљевства, да данас освештају некакву пољску црквицу на (( пазицијн Джуниса", па сам се чудио, да их несам видео ни тога ни следећег дана на (( пазицији в . Срећом наш поп, којп је уза звиждање граната певао, није отегао као' калуђери. у сергијевској лаври, него сврши свој посао брзо, и ми одосмо да видимо, где је борба и како стоји. Цео терен од Св. Нестора до далеко иза Шиљеговца видео се са тога виса као на длану. Борба се водила за село Шиљеговац. Лево од села на висовима који још јуче из јутра беху наши, видело се неколико батерија турских. На висовима десно од села видео се дуги низ тотовских димова. То беше наша артиљерија. Али у самом селу и пред селом беше још наша пешадија. Појединости о борби тога дана не могах наћи ни код Мајерса, ни у белешкама г. Бајаловића. С турске стране причају, да се напад није продужио због непрестане кише, да се ваздан водила артиљеријска борба , и да су само Срби напали били после подне на бригаду Азис-пашину, али да је напад одбијен. Г. Бајаловић прича: