Отаџбина

I I А Г Р А II И Ц И

43

напустивши своја места, да их одмах пошље, па ако је нужно везане. Јест, али ко ће их везати, кад су они за своју потребу повели и пешадије и каваљерије и артиљерије?. . Они не само да несу били везани, него су још дуго после ђуниске катастроФе парадирали по Београду с орденима, које беху стекли за своје зас-луге. (НАСТАВВЋЕ СЕ)

На тужном гробљу, у свету мира У свету снова и тиомира, У свету слоге и једнакости, У свету правде, свету вечноЈТИ : На свежи гробак дете је пало, Па је кукало.... Па је плакало !.... Немо је гробље — мртва су уста А стаза гробу беспутна, пуста ; Вечност је страшна, авет и страва, Море бескрајно од заборава ! .. Хоћеш ли вечност ? ..

Скупља од блага, од милисна ; А слика бледа худог спомена, Као варница тврдог кремена, Часом засветли, часом засијне, Па ко' утвара кроз таму мијне !.... Немо је гробље — пусти су двори Па опет оно по кад шго збори, Прича нам приче, дтвотне бајке Прича нам љубав умрле мајке ; Прича нам нсжноси сеје млађане, Тепа нам речи благе, слађане; Прича нам бригу оца старога, Минуле дане и добра многа —. Ми се тужимо гробу немоме, К'о пријатељу, к'о оцу своме ;

С И Р 0 Ч Е

Скупа је она,