Отаџбина

54

МАЈСТОР-ДА.ВИД

да је свуда потегао велику муку, а не зарадио готовонпшта. Кад ни у једном од толиких предузећа не виде среће, науми да начини крај друма механу, па ту да тече паре. „Механа је права тарапана" говораше сиромах Давид, сећајући се зар колико је само он дао механџијама !

Од Раковице до Трешње, на крагујевачком друму г само је једна друмска механа, она у селу Рипњу. Давид навали да увери попечитеље, иачелнике и капетане, како се путници злопате, како се стока мучи, што су механе тако раздалеко; него да се да њему повластица да начини једну механу на средокраћи између Раковице и Рипња. Не знајући јасно : ко управо даје ту повластицу, Давид је небројено пута слазио у Београд, и молио се свима и свакоме ; многобројне је молбенице тога ради писао, за њих плаћао, давао их из руке, објашњавао их, добијао на њих решења, и тога ради одлазио чак окружној и чак среској власти те тако увећао дангубу и трошак докле најпосле није стекао право да начини махану (( Под Авалом," између „Сакина Потока" и „Павптњака", баш онде где се раздвајају путови, и десни — стари крченик — окреће у Ринањску реку , а леви —- нови насип обавија око Авале и излази на Трешњу. Добивши ту толику тражену, толику жел.ену, и толико чекану повластицу, Давид подигне механу од камена, управо од камена су само околни зидови, а кров је био од дасака и неких талпина. Тек што је покрио како тако, Давид одмах почне у њој точити пиће и механисати. Ето тако је постала Давидова Дашчара., која то име чува и сад , и ако се на њој црвени црепани кров.