Отаџбина

МАЈСТОР-ДАВИД

53

па кад чује речи : <( протоколирана, м „исконцептирана", и „експедирана" — које не разумева, онда му се чини да је то већ неки напредак у његовој жељи ! Службени послови иду својим редом ; својим надлежним путем : од Попечитељ.а начелнику, од начелника капетану. Око свију тих старешина Давид мора обијати докле једном не добије некакву артију којој у прочељу пише 0. Давид је сриче и мучи се, али не може разговетно да прочита писарски рукопис. А кад му је и други прочитају, онда види да ствар стоји онако као и пре. Где си био ? Нигде ! Шта си радио ? Ништа !.. Сељаци су се много чудили : Што је Давиду те оставља свој дућан, и тумара тамо и овамо око некаких руда. „Дућан и да не тече, он бар капље, а руда је свака дубоко у земљи" ! говорио је опет онај Стевица. Давид се и сам већ поколебао у нади да ће наћи златна окна, али се још уздао да ће га послужити срећа оловом или угљем. Једном у разговору рећи ће му Стевица овако: — Чујеш Мајстор-Давиде, ја не знам како то ти, а ја ти, брате, не бих ишао у оне јазбине, докле год би ми било с миром грејати се на сунцу. Море држи се ти лица земљина докле ти се год може, а у јазбину нек иду лисице ! Већ кад би , боже недај, нестало хлеба горе, на лицу, онда би се морало рити и у земљу; тек у нас, вала Богу, још није дошло до тога !.. Да ли од ових речи, да ли од чега другога — не знам ; али се Давид сад почне машати и других радова, па опет све неких шпекулација! Тако се једном прими да одсече и свезе у Београд неколико хиљада, проштаца ; другом приликом се подувати да набави неку грађу, па онда нека дрва, и још које шта друго. У свим овим пословима он је тражио да о мање труда заслужи што више новаца, а излазило је