Отаџбина

606

о гљивамл и врењу

састоји, с којим се зелени биљни свет већ задовољава ; оно потребује готова, од биљака и животиње, већ израђена органска тела. Према овоме оно се настањује или на живе организме као ааразити, или на њихове изумрле делове као саарофити , буђа — (растиња која распадање или труљење причињавају). — Ова нак она растиња која на овакав начин живе могу се згодно српски „ готовани" назвати. Оваково, без ( јиљног зеленила растиње, спада понајвише у групу гљива. Гљиве пак обухватају све оно растиње, које је нашем народу под именом илесни (буђе) и печурке познато. Највише овакових беслорофилних биљака налазимо ми у колу криптогама. Но као што се свуда у биологији, почевши од Фела па до поделе у царства, не може нигде тачна и строга граница да повуче. тако исто и овде налазимо на изузетке. Тако н. пр. има Фанерогамних (цветоносних) биљака, које су у више (савршеније) рачунају и ипак зато имају неколико Фамилија, чији представници никакво биљно заленило не продуцирају. Тропски су предели особито богати оваковим биљкама. Од ваших пакдомаћих могу се као параситна биљка овде споменути Сивси1;а (вилина кооица), Огоћапсће. Ове последње паразитишу на конопљи, дувану, детелини итд. Исто су тако док нас и бесхлороФилни сапроФити у разним Фамилијама цветоносних биљака заступљени; као н. п. ОгсћМеае (каћуни), ОепИапеае (где и линцура долази) и многе друге. Но да се вратимо ми на наше гљиве, о којима ћу ја овде понаособ да говорим. Ко је доцне у јесен влажно шумско земљиште посматрао, њега мислим није нужно уверавати о множини гљивиних облика и индивидуа. Ипак је зато ова силна множина, која се летећем посматрању приметна чини, само један мали део онога, што је у опште у науци под именом гљива познато. Јер већина се гљива тек микроскопом наоружану оку приметна чини. Наше данашње знање не досеже, да би могло тачно казати колико Феле гљива има, или за колико се добро зна; али кад се замисли да врло много Фела цветоносних биљака најмање бар једну гљиву као готована издржава — и кад се к овоме још и оне Феле урачунају, које се на другим предметима налазе, то онда мислим да неће бити претерано, ако се број Фела сад живећих гљива на 150.000 (по с1и Ваги-ју) оцени. Од прилике оволико има и цветоносних биљака. Пажљивије посматрање показаће нам даље, да већина гљивиних Фела не уступа Фанерогамним биљкама ни у броју индивидуа.