Отаџбина

О ГЉИВАМа И ВРЕЊу

613

И ако Хекел у опшге гљиве (Рип^ј) у царство протиста ставља 1 , ипак сам овде принуђен, ради лакшег разумевања, да о истим као растињу (биљкама) госорим. Између многих гљивиних особина, које су за њих врло карактеристичка, за нас је овде понајзнатнија и најважнија особина односно квадитета хранеЈшх материја. Биљке, које хлороФил имају, узимају ову храну у облику јако оксидираних анорганских једињења и то (ако сумпор не рачунамо) водоник, кисеоник и азот (нитроген) у облику воде, амонијака и азотно киселих јединења; угљеник у Форми угљ. киселине. Њина је асимилација — т. ј. прерађивање угљене киселине 2 у компликовзна угљенична јединења, које се органска зову — за оно зеленило, хлороФил, везана. Према томе. пошто гљиве немају тог зеленила, оне су принуђене да за њихову исхрану већ зготовљена органска једињења узимају. Ако ли неки медиум све остале потребне хранеће материје садржи, а угљеник само у виду угљ. киселине, то онда престаје та гљива да раоте ; то ће само онда бити, ако се органска угљенична једим.ења дометну. Као таква, која и за испитивања гљива служе, могу хетерогена (разног рода) једињења једно друго замењивати. Азот, у колико досадања нспитивања допиру, узимају гљиве и у облику анорганских (амонијака, азотне киселиие) и у об.шку органских јединења. 3 Оамо се по себи разуме да хранећа материја мора бити у облику раствора (или бар растворљива). То важи не само за гљиве, но у опште за све биљке. Респирација (дисање) код гљива бива на исти начин, као и код животиња, т. ј. дишу кисеоник а испуштају угљ. киселину. Асимилације код гљива нема. За респирацију употребљенн кисеоник узимају оне (изузимајући неке одређене случаје, коЈе ћемо доцније код врења навести) директно из ваздуха; хранеће материје напротив помоћу мицелиума из супстрата, 1.) Ову реформу није још нпко од бполога уовојпо. 2.) Многн мешају а симилацију а дисање, држећи да јетоједан и :п] про цес. Бил.ке дпшу ненреегано киееоник а пспуштају угљ киселнну, као што н животиње радв ; сасвпм је друго при аспмнлацијп, ту бпљна усвија угљ. кпсе.пшу н правп на оветлостн (дану) п^моћу хлорофпла оно. што мц зовемо скрои илп штнрчк. Овај се процес — асимилација — дешавч само дању, док днсање, као што р:кох, непрестано п дању и ноћу.

3 Воиабтгаик а н многп другп доказали су, да бпљке нпсу у стању из атмосферског, слободног азота, себн азотна једињења — прот ои.гасму да граде.