Отаџбина

616

о гљив\ма и вреч.у '

Неке гљивице, које у кисеоничком ваздуху труљење производе могу при обустави и искључају атмосФерског кисеондка врење (фермитацију) у суспрату да побуде, т. ј. разлагање органских једињења која се ту налазе у друга простија, али ипак од иродукта труљења врло различна. Чувена и женијална Пастерова хипотеза односно овога гласн : гљива док вегетнра, мора кисеоник узимати. Има ли га она довољно у ваздуху, то га она из истог узима и у ијто време јавља се бујнија вегетација као и сагоревање супстрата ; — не нађе ли га на тај начин, то га (кнсеоник) она из једињења. извлачи, из којих се њен супстрат састо.ји, и тим начивом отвори пјт даљем разлагању ових Једињен.а, Оамо се по себи разуме, да једна гљива, која на неком органском телу живи, може у исто време и труљење и врење да производи ; оно прво при слободном ваздуху, последње онда кад се њен мицелиум у бескисеоничном наздуху — на дну супстрата налази. Ми овако објашњујући и упоређујући овај процес Јђосмоинехотице у саму средину овог предмета, без да смо из ближе проучи.ш ту гљивицу, која овај процес поб)ђује. Сваки зна колнко се грдно много биљака обделава за различне животне цељи. Већина тих полезних биљака спада у коло Фанерогама т. ј. виших и развијених цветоносних биљака. Мање су као полезне у практичном животу маховине и алге познате. Тек код гљива налазимо ми неколико представника, које смо ми упитомили но који су тако ситни, да је нужно појача оптична помоћна средства (микроскоп) имати, да би нашим очима приступни били. \ли ми можемо о њима са потпуним правом рећи, да њихов значај стоји у обрнЈТОј сразмери са њиховом величином. Доста је да врло мало споменемо, па да се увиди, од колике су важноети за човечији живот ова ситна бића. Треба само помислити на вино, пиво, шпиритус (алкохол), сирће и друга још алкохолна пића, која су људпма данас као неопходно нужна потреба постала, За све ово треба да се квасу (у опште) и оцетној (сирћетној) гљивици заблагодари — два одвећ ситна организма. При месењу хлеба квас игра врло велику улогу, он надима тесто и развијањем угљене киселине хлеб постане буав — шупљикав. — За рационално обделавање питомих биљака, погребно је ближе познање н.ихне грађе и њихове историје развијћа, даље, животних потреба и њиховог хранења; обделавање корача у оној мери, у колико се наше знање о овомевећма раширује, оно